[庆元]百山祖镇老书记“传带”新书记 换届不换初心
В составе Сербо-Греческого царства (до 1371) | |||||
Прилепское королевство | |||||
---|---|---|---|---|---|
серб. Прилепско кра?евство макед. Прилепско кралство | |||||
|
|||||
![]() |
|||||
1366 — 1395
|
|||||
Столица | Прилеп | ||||
Религия | православие | ||||
Форма правления | монархия | ||||
Династия | Мрнявчевичи | ||||
Король | |||||
? 1366—1371 | Вукашин | ||||
? 1371—1395 | Марко | ||||
![]() |
Прилепское королевство (серб. Прилепско кра?евство, макед. Прилепско кралство, болг. Прилепско кралство) — одно из многих государств, возникших на территории сегодняшней Северной Македонии после распада Сербского царства в 1371 году. Столицей государства был город Прилеп.[1]
Правителем Прилепа был знатный сербский военачальник Вукашин Мрнявчевич, который сперва в 1350 году был жупаном Прилепа. После смерти царя Стефана Душана в 1355 году Вукашин поддержал царя Стефана Слабого, который пожаловал ему титул деспота. В 1365 году царь Урош провозгласил его соправителем и сербским королём[2].
Вукашин Мрнявчевич погиб в битве против турок-османов в 1371 году и корону получил его старший сын Марко Мрнявчевич, известный как Королевич Марко[3]. При Марко Мрнявчевиче территория королевства стала быстро сокращаться[4]. Господарь Зеты Георгий I Балшич захватил города Призрен и Печ, князь Сербии Лазарь Хребелянович взял Приштину. В 1377 году Вук Бранкович подчинил своей власти Скопье, а дворянин албанского происхождения Андрей Гропа объявил себя независимым правителем в Охриде.
Под властью Марко Мрнявчевича остались только город Прилеп с близлежащими окрестностями[5]. Марко Мрнявчевич вынужден был признать себя вассалом Османской империи[6]. 17 мая 1395 года Марко Мрнявчевич сражался в составе османской армии против валахов в битве при Ровине, где и погиб[7]. После его смерти королевство было полностью захвачено османским султаном Баязидом I[8].
Примечания
[править | править код]- ↑ ?иркови?, 2004, p. 81—90.
- ↑ ?иркови?, 2004, p. 81.
- ↑ Благо?еви?, Медакови?, 2000, p. 229.
- ↑ Благо?еви?, 1997, p. 262.
- ↑ Миши?, 2010, p. 225.
- ↑ ?иркови?, 2004, p. 82.
- ↑ ?иркови?, 2004, p. 90.
- ↑ Острогорски, 1969, p. 510.
Литература
[править | править код]- Благо?еви?, Милош. Срби?а у доба Нема?и?а: Од кнежевине до царства 1168-1371 (макед.). — Београд: Ва?ат, 1989.
- Благо?еви?, Милош. Државна управа у српским сред?овековним зем?ама (макед.). — Београд: Службени лист СР?, 1997.
- Благо?еви?, Милош. Српска државност у сред?ем веку (неопр.). — Београд: Српска к?ижевна задруга, 2011.
- Благо?еви?, Милош; Медакови?, Де?ан. Истори?а српске државности (неопр.). — Нови Сад: Огранак САНУ, 2000. — Т. 1.
- ?ор?еви?, Иван М. Представа кра?а Марка на ?ужно? фасади цркве Светог Димитри?а у Марковом манастиру // Студи?е српске сред?овековне уметности (неопр.). — Београд: Завод за у?бенике, 2008. — С. 437—446.
- ?ури?, Иван. Сумрак Византи?е: Време ?ована VIII Палеолога 1392-1448 (макед.). — Београд: Народна к?ига, 1984.
- Лексикон градова и тргова сред?овековних српских зема?а: Према писаним изворима / Миши?, Синиша. — Београд: Завод за у?бенике, 2010.
- Nicol, Donald M. The Last Centuries of Byzantium, 1261-1453 (англ.). — 2. изд.. — Cambridge University Press, 1993.
- Острогорски, Георги?е. Серска област после Душанове смрти (неопр.). — Београд: Научно дело, 1965.
- Острогорски, Георги?е. Истори?а Византи?е (неопр.). — Београд: Просвета, 1969.
- Soulis, George Christos. The Serbs and Byzantium during the reign of Tsar Stephen Du?an (1331-1355) and his successors (англ.). — Washington: Dumbarton Oaks Library and Collection, 1984.
- ?иркови?, Сима. Срби у сред?ем веку (неопр.). — Београд: Идеа, 1995.
- ?иркови?, Сима. Срби ме?у европским народима (неопр.). — Београд: Equilibrium, 2004.
- Лексикон српског сред?ег века (серб.) / приредили Сима ?иркови?, Раде Миха?чи?. — Београд: Knowledge, 1999. — ISBN 86-83233-01-4.
- Fine, John Van Antwerp Jr. The Late Medieval Balkans: A Critical Survey from the Late Twelfth Century to the Ottoman Conquest (англ.). — Ann Arbor, Michigan: University of Michigan Press, 1994.